Ивана Стојаковић почиње са скоро ничим, обичним папиром. Затим штампа помоћу мале плоче - много мање величине од папира - користећи мануелну штампарску пресу. Овај процес започиње црним штампарским мастилом, отискујући у великом броју слојева црну боју. Затим процес наставља са белим мастилом, слој по слој, увек изнова, стотине, хиљаде пута ... Цео процес обавља не осврћући се на основне пропозиција процеса високе штампе. Пентименто – видљиви трагови ранијих отисака испод нових слојева мастила, одају утисак да се или каје, или поје. Међутим, као у медитацији, мисли могу завести, али могу се и заобићи изазивајући нагли повратак потиснутих. Штампајући слој по слој, она дозвољава мутације - чак и девијације прихвата као део свог рада. Ради без унапред утврђене идеје ослушкујући где ће је процес одвести, али свакако има за циљ постизање хармоније (како у свом раду тако и у себи) и ритма. Рој Вораген Кустос изложбе "Weight of Weightlessness - Rhimes & Rhithms of Paper"